Celijakija se nekada smatrala retkom bolešću sa crevnim simptomima. Dovodila je do malapsorpcije i usporenog rasta kod dece evropskog porekla. Šta utiče na razvoj celijakije danas? Poznato je da celijakija ima globalnu rasprostranjenost i da njena učestalost raste kod različitih etničkih grupa, kao i kod odraslih i dece.
Jedan od razloga za porast celijakije je globalizacija ishrane. Tradicionalno bezglutenske zemlje sve više konzumiraju pšenične proizvode. Masovni skrininzi otkrivaju mnoge nedijagnostikovane slučajeve. Celijakija je često pogrešno dijagnostikovana kod dece sa dijarejom i pothranjenošću. Širenje svesti i bolje dijagnostičke metode pomažu u ranom otkrivanju ove autoimune bolesti.
Patogeneza celijakije
Patogeneza celijakije zavisi od tri glavna faktora: genetike, reakcije na gluten i faktora životne sredine.
Osobe sa haplotipovima HLA-DQ2 i HLA-DQ8 imaju povećan rizik za razvoj celijakije. Glavni okidač bolesti je unos glutena putem ishrane. Iako drugi faktori mogu doprineti razvoju celijakije, njihov uticaj nije dovoljno istražen.
Kod osoba sa celijakijom, gluten izaziva imunološku reakciju u tankom crevu. Ovaj proces uključuje i urođeni i adaptivni imuni odgovor, što dovodi do oštećenja crevne sluznice.
Manifestacije bolesti i stanje organizma na osnovu kojih se dolazi do zaključka da se radi o celijakiji su:
Ispitivanje karakterističnih autoantitela (koriste se za dijagnostiku)
Utvrđivanje histoloških promena pregledom (intraepitelna limfocitoza, atrofija crevnih resica)
Očigledni klinički simptomi (dijareja, nadutost, anemija zbog nedostatka gvožđa)
Šta kažu studije?
Serološke studije pokazuju da celijakija pogađa skoro 1% populacije u zapadnim zemljama. U Sjedinjenim Američkim Državama, jedna od prvih studija otkrila je prevalenciju od 0,8%. U Evropi, procenat varira: 0,3% u Nemačkoj, 0,7% u Italiji, 1,2% u Engleskoj i 2,4% u Finskoj. Celijakija nije ograničena samo na osobe evropskog porekla. Prisutna je i na Bliskom istoku, u Aziji, Južnoj Americi i Severnoj Africi.
Jedan od predloženih razloga za ovaj trend je globalizacija tržišta, zbog čega zemlje u razvoju koje su tradicionalno koristile bezglutenske žitarice, poput pirinča i kukuruza, sve više uključuju pšenične proizvode u ishranu. Kako se sprovodi sve više masovnih skrining studija u različitim populacijama, sve je više slučajeva prethodno nedijagnostikovane celijakije.
Na globalnom nivou postoje dokazi da je celijakija često propuštena dijagnoza kod dece kod kojih su infekcije i pothranjenost česti i često smatrani glavnim uzrokom dijareje. Kod pedijatrijske populacije, dijareja i sindrom malapsorpcije javljaju se kod vrlo male dece, dok su problemi sa rastom (nedostatak napredovanja i nizak rast) prisutni u svim uzrastima. Ponavljajući bolovi u stomaku češći su kod starije dece. Tokom vremena, starosna granica za dijagnozu celijakije se povećala kod dece, a takođe je primećen porast dijagnoza u odraslom dobu. Odrasli pacijenti češće imaju simptome koji nisu vezani za creva, poput anemije izazvane nedostatkom gvožđa ili osteoporoze.
Postoje i polne razlike u stopi dijagnoze celijakije. Jedna studija pokazala je odnos žena i muškaraca 2-3:1. Ova razlika uočena je samo kod dijagnoza postavljenih u odraslom dobu, gde je značajan simptom kod žena bila anemija izazvana nedostatkom gvožđa. Međutim, postoje podaci da je prevalencija među muškarcima i ženama, kada se procenjuje putem serološkog skrininga, približno ista – oko 1%. Razlike u stopi dijagnoze među polovima pripisuju se većoj učestalosti autoimunih bolesti kod žena, češćim zdravstvenim pregledima kod žena u odnosu na muškarce i većoj verovatnoći da žene razviju simptomatsku bolest.
Zaključak
Šta utiče na razvoj celijakije je kompleksna tema, a činjenica je da celijakija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako se ne dijagnostikuje na vreme. Bezglutenska ishrana je jedini efikasan tretman. Rano prepoznavanje simptoma i testiranje na celijakiju pomažu u sprečavanju komplikacija.
